стати

教会斯拉夫语

词源

继承自原始斯拉夫语 *stati，源自原始印欧语 *steh₂-。

动词

стати (stati) 完

1. 站
   • 马可福音 3:24，出自古教会斯拉夫语圣经，2032400：

     ꙇ аште ц꙯срство на сѧ раздѣлитъ сѧ · не можетъ стати цѣсарьство то ·

     i ašte c꙯srstvo na sę razdělitŭ sę · ne možetŭ stati cěsarĭstvo to ·

     若一国自相分争，那国就站立不住。

2. 变成；成为

变位

стати (stati)的现在时变位 👤 单数 👥 双数 👤👥👥 复数 азъ (azŭ) тꙑ (ty) тъ (tŭ) вѣ (vě) ва (va) та (ta) мꙑ (my) вꙑ (vy) ти (ti) станѫ (stanǫ) станеши (staneši) станетъ (stanetŭ) станевѣ (stanevě) станета (staneta) станете (stanete) станемъ (stanemŭ) станете (stanete) станѫтъ (stanǫtŭ)

派生词汇

• въстати (vŭstati)
• достати (dostati)
• застати (zastati)
• изостати (izostati)
• настати (nastati)
• недостати (nedostati)
• объстати (obŭstati)
• оустати (ustati)
• подъстати (podŭstati)
• постати (postati)
• пристати (pristati)
• прѣдъстати (prědŭstati)
• прѣстати (prěstati)
• състати (sŭstati)

相关词汇

• стаꙗти (stajati)
• стоꙗти (stojati)
• станъ (stanŭ)

参考资料

• Miklosich, Franz (1850) Lexicon linguae Slovenicae. Veteris dialecti‎^[1], Vienna

延伸阅读

• А. К. Поливанова, editor (2013), “Глагол стати”, Старославянский язык. Грамматика. Словари. (俄语), Moscow: Университет Дмитрия Пожарского, 页340

俄语

发音

• 国际音标^(帮助)：[ˈstatʲɪ]

名词

ста́ти (státi) f 无生 或 f 无生 复

1. стать (statʹ) 的屈折变化形式：
   1. 属格/与格/前置格单数
   2. 主格/宾格复数

塞尔维亚-克罗地亚语

词源1

缩约自 ста̀јати。

发音

• 国际音标^(帮助)：/stâːti/
• 断字：ста‧ти

动词

ста̑ти 非完 (拉丁字母拼写 stȃti)

1. ста̀јати 的另不定式

词源2

继承自原始斯拉夫语 *stati，源自原始印欧语 *steh₂-。

发音

• 国际音标^(帮助)：/stâti/
• 断字：ста‧ти

动词

ста̏ти 完 (拉丁字母拼写 stȁti)

1. (不及物) 停止
2. (不及物) 站起来
3. (不及物) 暂停一项活动
4. (不及物，过时) 开始

   近义词： по̀че̄ти

   Стао је говорити. ― 他开始说话。

5. (不及物) 容纳得了，放得下

   Не може стати! ― 塞不进去！

变位

стати的变位

不定式: стати		现在时动副词: —		过去式动副词: ста̑вши		动名词: —
数		单数			复数
人称		第一人称	第二人称	第三人称	第一人称	第二人称	第三人称
动词形		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
现在时		станем	станеш	стане	станемо	станете	стану
将来时	将来时I	стат ћу1 стаћу	стат ћеш1 стаћеш	стат ће1 стаће	стат ћемо1 стаћемо	стат ћете1 стаћете	стат ће1 стаће
	将来时II	бу̏де̄м стао2	бу̏де̄ш стао2	бу̏де̄ стао2	бу̏де̄мо стали2	бу̏де̄те стали2	бу̏дӯ стали2
过去式	完成时	стао сам2	стао си2	стао je2	стали смо2	стали сте2	стали су2
	过去完成时3	био сам стао2	био си стао2	био је стао2	били смо стали2	били сте стали2	били су стали2
	不定过去式	стадох / стах	стаде / ста	стаде / ста	стадосмо / стасмо	стадосте / стаст	стадоше / сташе
条件式I		стао бих2	стао би2	стао би2	стали бисмо2	стали бисте2	стали би2
条件式II4		био бих стао2	био би стао2	био би стао2	били бисмо стали2	били бисте стали2	били би стали2
命令式		—	стани	—	станимо	станите	—
主动过去分词		стао m / стала f / стало n			стали m / стале f / стала n
1  克罗地亚写法；其他方言省略不定后缀，和接语连接。 2   阳性名词；如果行为主体是阴性或中性名词时，则用阴性或中性的主动过去分词和助动词。 3   口语中常用过去完成时代替，即省略助动词 biti。 4   口语中多被条件式I代替，即省略助动词 biti。   *注：许多方言中，不定过去式和过去进行时已经不再使用，被过去完成时代替

派生词汇

• за̀стати
• зао̀стати
• изо̀стати
• нѐстати
• на̀стати
• о̀пстати
• о̀стати
• оба̀стати
• оду̀стати
• по̀стати
• понѐстати
• посу̀стати
• прѐстати
• прѝстати
• прео̀стати
• са̀стати
• су̀стати
• у̀стати

 

相关词汇

• ста̀јати 非完
• ста̏јати 非完

 

乌克兰语

词源

继承自古东斯拉夫语 стати (stati)，继承自原始斯拉夫语 *stati (“站；成为”)。

发音

• 国际音标^(帮助)：[ˈstate]

• 音频：

  (档案)

动词

ста́ти (státy) 完 (非完整体 става́ти)

1. (不及物) 变成；成为

变位

ста́ти, стать的变位（15a类，完整体，不及物）

有关分词的变格，请参阅各自的词条。副动词是不变格的。

完整体
不定式	ста́ти, стать státy, statʹ
分词	现在时	过去时
主动	—	—
被动	—	—
副词	—	ста́вши stávšy
	现在时	过去时
第一人称单数 я	—	ста́ну stánu
第二人称单数 ти	—	ста́неш stáneš
第三人称单数 він / вона / воно	—	ста́не stáne
第一人称复数 ми	—	ста́нем, ста́немо stánem, stánemo
第二人称复数 ви	—	ста́нете stánete
第三人称复数 вони	—	ста́нуть stánutʹ
命令式	单数	复数
第一人称	—	ста́ньмо stánʹmo
第二人称	стань stanʹ	ста́ньте stánʹte
过去时	单数	复数 ми / ви / вони
阳性 я / ти / він	став stav	ста́ли stály
阴性 я / ти / вона	ста́ла stála
中性 воно	ста́ло stálo

派生词汇

• наста́ти 完 (nastáty)
• поста́ти 完 (postáty)

参考资料

• стати in Bilodid, I. K., editor (1970–1980) Slovnyk ukrajinsʹkoji movy, Kiev: Naukova Dumka
• стати in Horox (slovozmina)
• стати in Словник.ua – портал української мови та культури [Slovnik.ua – Portal of Ukrainian Language and Culture] (in Ukrainian)