бити

保加利亞語

發音

• 國際音標^(幫助): [ˈbiti]

分詞

би́ти • (bíti)

1. би́я (bíja) 的不定複數過去時被動態分詞
   參見：бꙑти

保加利亞語

發音

• 國際音標^(幫助): [ˈbiti]

分詞

би́ти • (bíti)

1. би́я (bíja) 的不定複數過去時被動態分詞

古教會斯拉夫語

бити бѫбьнъ

其他寫法

• ⰱⰻⱅⰻ (biti) — 格拉哥里字母

詞源

源自原始斯拉夫語 *biti，源自原始印歐語 *bʰeyH-。

動詞

бити (biti) 非完

1. (及物) 擊打
   • 《猶太戰史》古教會斯拉夫語版，книга 6, 460в:

     титъ же рече имъ врѣмѧ прошенїѧ миноуло. [...] и тако рекъ повелѣ мꙋчити и, и би ѧ.

     titŭ že reče imŭ vrěmę prošenię minulo. [...] i tako rekŭ povelě mučiti i, i bi ę.

     （請為本引文添加中文翻譯）

2. (及物) 撞擊

變位

бити (biti)的變位

不定式						бити					動名詞					битъ
數			👤 單數						👥 雙數						👤👥👥 複數
			азъ (azŭ)		тꙑ (ty)		тъ (tŭ)		вѣ (vě)		ва (va)		та (ta)		мꙑ (my)		вꙑ (vy)		ти (ti)
現在時			биѭ (bijǫ)		биѥши (biješi)		биѥтъ (bijetŭ)		биѥвѣ (bijevě)		биѥта (bijeta)		биѥте (bijete)		биѥмъ (bijemŭ)		биѥте (bijete)		биѭтъ (bijǫtŭ)
未完成時			биꙗахъ		биꙗаше		биꙗаше		биꙗаховѣ		биꙗашета		биꙗашете		биꙗахомъ		биꙗашете		биꙗахѫ
不定過去式			бихъ		би		би		биховѣ		биста		бисте		бихомъ		бисте		бишѧ
完成時		陽	билъ	ѥсмь	билъ	ѥси	билъ	ѥстъ	била	ѥсвѣ	била	ѥста	била	ѥсте	били	ѥсмъ	били	ѥсте	били	сѫтъ
		陰	била		била		била		билѣ		билѣ		билѣ		билꙑ		билꙑ		билꙑ
過去完成時		陽	билъ	бѣхъ	билъ	бѣ	билъ	бѣ	била	бѣховѣ	била	бѣста	била	бѣсте	били	бѣхомъ	били	бѣсте	били	бѣшѧ
				бѣахъ		бѣаше		бѣаше		бѣаховѣ		бѣашета		бѣашете		бѣахомъ		бѣашете		бѣахѫ
				бꙑлъ ѥсмь		бꙑлъ ѥси		бꙑлъ ѥстъ		бꙑла ѥсвѣ		бꙑла ѥста		бꙑла ѥсте		бꙑли ѥсмъ		бꙑли ѥсте		бꙑли сѫтъ
		陰	билa	бѣхъ	билa	бѣ	билa	бѣ	билѣ	бѣховѣ	билѣ	бѣста	билѣ	бѣсте	билꙑ	бѣхомъ	билꙑ	бѣсте	билꙑ	бѣшѧ
				бѣахъ		бѣаше		бѣаше		бѣаховѣ		бѣашета		бѣашете		бѣахомъ		бѣашете		бѣахѫ
				бꙑла ѥсмь		бꙑла ѥси		бꙑла ѥстъ		бꙑлѣ ѥсвѣ		бꙑлѣ ѥста		бꙑлѣ ѥсте		бꙑлꙑ ѥсмъ		бꙑлꙑ ѥсте		бꙑлꙑ сѫтъ
將來完成時		陽	билъ	бѫдѫ	билъ	бѫдеши	билъ	бѫдетъ	била	бѫдевѣ	била	бѫдета	била	бѫдете	били	бѫдемъ	били	бѫдете	били	бѫдѫтъ
		陰	била		била		била		билѣ		билѣ		билѣ		билꙑ		билꙑ		билꙑ
條件式		陽	билъ	бимь	билъ	би	билъ	би	била	бивѣ	била	биста	била	бисте	били	бимъ (бихомъ)	били	бисте	били	бѫ (бишѧ)
		陰	била		била		била		билѣ		билѣ		билѣ		билꙑ		билꙑ		билꙑ
命令式					бии		бии		биивѣ		биита				биимъ		биите

現在主動分詞

短形式
	陽性			陰性			中性
	單數	雙數	複數	單數	雙數	複數	單數	雙數	複數
主格	биꙗ	биѭща	биѭще	биѭщи	биѭщи	биѭщѧ	биꙗ	биѭщи	биѭща
屬格	биѭща	биѭщю	биѭщь	биѭщѧ	биѭщю	биѭщь	биѭща	биѭщю	биѭщь
與格	биѭщю	биѭщема	биѭщемъ	биѭщи	биѭщама	биѭщамъ	биѭщю	биѭщема	биѭщемъ
賓格	биѭщь	биѭща	биѭщѧ	биѭщѫ	биѭщи	биѭщѧ	биꙗ	биѭщи	биѭща
工具格	биѭщемь	биѭщема	биѭщи	биѭщеѭ	биѭщама	биѭщами	биѭщемь	биѭщема	биѭщи
方位格	биѭщи	биѭщю	биѭщихъ	биѭщи	биѭщю	биѭщахъ	биѭщи	биѭщю	биѭщихъ
長形式
主格	биꙗи	биѭщаꙗ	биѭщеи	биѭщиꙗ	биѭщии	биѭщѧѩ	биѭщеѥ	биѭщи	биѭщаꙗ
屬格	биѭщаѥго	биѭщюю	биѭщиихъ	биѭщѧѩ	биѭщюю	биѭщиихъ	биѭщаѥго	биѭщюю	биѭщиихъ
與格	биѭщюѥмоу	биѭщиима	биѭщиимъ	биѭщии	биѭщиима	биѭщиимъ	биѭщюѥмоу	биѭщиима	биѭщиимъ
賓格	биѭщьи	биѭщаꙗ	биѭщѧѩ	биѭщѫѭ	биѭщии	биѭщѧѩ	биѭщеѥ	биѭщи	биѭщаꙗ
工具格	биѭщиимь	биѭщиима	биѭщиими	биѭщеѭ	биѭщиима	биѭщиими	биѭщиимь	биѭщиима	биѭщиими
方位格	биѭщиимь	биѭщюю	биѭщиихъ	биѭщии	биѭщюю	биѭщиихъ	биѭщиимь	биѭщюю	биѭщиихъ

現在被動分詞

短形式
	陽性			陰性			中性
	單數	雙數	複數	單數	雙數	複數	單數	雙數	複數
主格	биѥмъ	биѥма	биѥми	биѥма	биѥмѣ	биѥмꙑ	биѥмо	биѥмѣ	биѥма
屬格	биѥма	биѥмоу	биѥмъ	биѥмꙑ	биѥмоу	биѥмъ	биѥма	биѥмоу	биѥмъ
與格	биѥмоу	биѥмома	биѥмомъ	биѥмѣ	биѥмама	биѥмамъ	биѥмоу	биѥмома	биѥмомъ
賓格	биѥмъ	биѥма	биѥмꙑ	биѥмѫ	биѥмѣ	биѥмꙑ	биѥмо	биѥмѣ	биѥма
工具格	биѥмомь	биѥмома	биѥмꙑ	биѥмоѭ	биѥмама	биѥмами	биѥмомь	биѥмома	биѥмꙑ
方位格	биѥмѣ	биѥмоу	биѥмѣхъ	биѥмѣ	биѥмоу	биѥмахъ	биѥмꙑ	биѥмоу	биѥмѣхъ
長形式
主格	биѥмꙑи	биѥмаꙗ	биѥмии	биѥмаꙗ	биѥмѣи	биѥмꙑѩ	биѥмоѥ	биѥмѣи	биѥмаꙗ
屬格	биѥмaѥго	биѥмоую	биѥмꙑихъ	биѥмꙑѩ	биѥмоую	биѥмꙑихъ	биѥмаѥго	биѥмоую	биѥмꙑихъ
與格	биѥмоуѥмоу	биѥмꙑима	биѥмꙑимъ	биѥмѣи	биѥмꙑима	биѥмꙑимъ	биѥмоуѥмоу	биѥмꙑима	биѥмꙑимъ
賓格	биѥмꙑи	биѥмаꙗ	биѥмꙑѩ	биѥмѫѭ	биѥмѣи	биѥмꙑѩ	биѥмоѥ	биѥмѣи	биѥмаꙗ
工具格	биѥмꙑимь	биѥмꙑима	биѥмꙑими	биѥмоѭ	биѥмꙑима	биѥмꙑими	биѥмꙑимь	биѥмꙑима	биѥмꙑими
方位格	биѥмѣѥмь	биѥмоую	биѥмꙑихъ	биѥмѣи	биѥмоую	биѥмꙑихъ	биѥмѣѥмь	биѥмоую	биѥмꙑихъ

過去主動分詞

短形式
	陽性			陰性			中性
	單數	雙數	複數	單數	雙數	複數	單數	雙數	複數
主格	бив	бивша	бивше	бивши	бивши	бившѧ	бив	бивши	бивша
屬格	бивша	бившю	бившь	бившѧ	бившю	бившь	бивша	бившю	бившь
與格	бившю	бившема	бившемъ	бивши	бившама	бившамъ	бившю	бившема	бившемъ
賓格	бившь	бивша	бившѧ	бившѫ	бивши	бившѧ	бив	бивши	бивша
工具格	бившемь	бившема	бивши	бившеѭ	бившама	бившами	бившемь	бившема	бивши
方位格	бивши	бившю	бившихъ	бивши	бившю	бившахъ	бивши	бившю	бившихъ
長形式
主格	бивъши	бившаꙗ	бившеи	бившиꙗ	бившии	бившѧѩ	бившеѥ	бивши	бившаꙗ
屬格	бившаѥго	бившюю	бившиихъ	бившѧѩ	бившюю	бившиихъ	бившаѥго	бившюю	бившиихъ
與格	бившюѥмоу	бившиима	бившиимъ	бившии	бившиима	бившиимъ	бившюѥмоу	бившиима	бившиимъ
賓格	бившьи	бившаꙗ	бившѧѩ	бившѫѭ	бившии	бившѧѩ	бившеѥ	бивши	бившаꙗ
工具格	бившиимь	бившиима	бившиими	бившеѭ	бившиима	бившиими	бившиимь	бившиима	бившиими
方位格	бившиимь	бившюю	бившиихъ	бившии	бившюю	бившиихъ	бившиимь	бившюю	бившиихъ

l-分詞

陽性			陰性			中性
單數	雙數	複數	單數	雙數	複數	單數	雙數	複數
билъ	била	били	била	билѣ	билꙑ	било	билѣ	била

過去被動分詞

短形式
	陽性			陰性			中性
	單數	雙數	複數	單數	雙數	複數	單數	雙數	複數
主格	биѥнъ	биѥна	биѥни	биѥна	биѥнѣ	биѥнꙑ	биѥно	биѥнѣ	биѥна
屬格	биѥна	биѥноу	биѥнъ	биѥнꙑ	биѥноу	биѥнъ	биѥна	биѥноу	биѥнъ
與格	биѥноу	биѥнома	биѥномъ	биѥнѣ	биѥнама	биѥнамъ	биѥноу	биѥнома	биѥномъ
賓格	биѥнъ	биѥна	биѥнꙑ	биѥнѫ	биѥнѣ	биѥнꙑ	биѥно	биѥнѣ	биѥна
工具格	биѥномь	биѥнома	биѥнꙑ	биѥноѭ	биѥнама	биѥнами	биѥномь	биѥнома	биѥнꙑ
方位格	биѥнѣ	биѥноу	биѥнѣхъ	биѥнѣ	биѥноу	биѥнахъ	биѥнꙑ	биѥноу	биѥнѣхъ
長形式
主格	биѥнꙑи	биѥнаꙗ	биѥнии	биѥнаꙗ	биѥнѣи	биѥнꙑѩ	биѥноѥ	биѥнѣи	биѥнаꙗ
屬格	биѥнaѥго	биѥноую	биѥнꙑихъ	биѥнꙑѩ	биѥноую	биѥнꙑихъ	биѥнаѥго	биѥноую	биѥнꙑихъ
與格	биѥноуѥмоу	биѥнꙑима	биѥнꙑимъ	биѥнѣи	биѥнꙑима	биѥнꙑимъ	биѥноуѥмоу	биѥнꙑима	биѥнꙑимъ
賓格	биѥнꙑи	биѥнаꙗ	биѥнꙑѩ	биѥнѫѭ	биѥнѣи	биѥнꙑѩ	биѥноѥ	биѥнѣи	биѥнаꙗ
工具格	биѥнꙑимь	биѥнꙑима	биѥнꙑими	биѥноѭ	биѥнꙑима	биѥнꙑими	биѥнꙑимь	биѥнꙑима	биѥнꙑими
方位格	биѥнѣѥмь	биѥноую	биѥнꙑихъ	биѥнѣи	биѥноую	биѥнꙑихъ	биѥнѣѥмь	биѥноую	биѥнꙑихъ

派生詞

• възбити (vŭzbiti)
• избити (izbiti)
• обити (obiti)
• обитие (obitie)
• оубииство (ubiistvo)
• оубиица (ubiica)
• оубити (ubiti)
• оубитие (ubitie)
• побити (pobiti)
• прѣбити (prěbiti)
• разбити (razbiti)
• събити (sŭbiti)

相關詞彙

• бивати (bivati)
• биение (bienie)
• оубиение (ubienie)
• оубиꙗти (ubijati)

古東斯拉夫語

詞源

源自原始斯拉夫語 *biti。

動詞

бити (biti) 非完

1. (及物) 擊打

派生語彙

• 白俄羅斯語：біць (bicʹ)
• 俄語：бить (bitʹ)
• 烏克蘭語：би́ти (býty)

塞爾維亞-克羅地亞語

詞源1

源自原始斯拉夫語 *byti，源自原始印歐語 *bʰuH-。

發音

• 國際音標^(幫助): /bîti/
• 斷字：би‧ти

動詞

би̏ти 非完 (拉丁字母拼寫 bȉti)

1. (不及物，繫詞) 是

   небо је плаво ― 天空是蔚藍色

2. (不及物) 存在

   код нас није кише ― 我們這沒在下雨

3. (不及物) 出現

   гд(ј)е је дима, ту је и ватре ― 有煙必有火

4. (不及物，疑問) 組成問句

   јеси ли ту? ― 你在那裡嗎？

5. (不及物) 值

   пет јабука је два еура ― 五個蘋果兩歐元

6. (不及物，非人稱，將來時) 將要發生

   бит ће рата ― 戰爭要來了

7. (不及物) 位於

   банана је на столу ― 桌子上有一根香蕉

8. (不及物) 表示時間

   три су сата ― 現在三點鐘

9. (不及物) 表示年齡

   тек јој је шеснаест година ― 她才十六歲

變位

бити 的變位

不定式		бити
現在副動詞		бу̏дӯћи
過去副動詞		би̑вши
動名詞		—
		單數			複數
		第一人稱	第二人稱	第三人稱	第一人稱	第二人稱	第三人稱
現在時		јесам / сам / будем	јеси / си / будеш	јест(е) / је / буде	јесмо / смо / будемо	јесте / сте / будете	јесу / су / буду
將來時	将来时I	бит ћу1 бићу	бит ћеш1 бићеш	бит ће1 биће	бит ћемо1 бићемо	бит ћете1 бићете	бит ће1 биће
	第二將來時	бу̏де̄м био2	бу̏де̄ш био2	бу̏де̄ био2	бу̏де̄мо били2	бу̏де̄те били2	бу̏дӯ били2
過去時	完成時	био сам2	био си2	био је2	били смо2	били сте2	били су2
	過去完成時3	би̏о сам био2	би̏о си био2	би̏о је био2	би́ли смо били2	би́ли сте били2	би́ли су били2
	不定过去式	бих	би	би	бисмо	бисте	бише
	过去进行时	бијах / бјех / бејах / бех	бијаше / бјеше / бејаше / беше	бијаше / бјеше / бејаше / беше	бијасмо / бјесмо / бејасмо / бесмо	бијасте / бјесте / бејасте / бесте	бијаху / бјеху / бејаху / беху
條件式	第一條件式	био бих2	био би2	био би2	били бисмо2	били бисте2	били би2
	第二條件式4	би̏о бих био2	би̏о би био2	би̏о би био2	би́ли бисмо били2	би́ли бисте били2	би́ли би били2
命令式		—	буди	—	будимо	будите	—
主動過去分詞		био 陽 / била 陰 / било 中			били 陽 / биле 陰 / била 中

¹   克羅地亞語拼寫法：其他形式完全省略不定式後綴並與附著詞結合。
²   用於陽性名詞；若施事為陰性或中性，則主動過去分詞和助動詞需分別改用陰性和中性形式。
³   在口語中常被完成時取代，即通常會省略助動詞 biti (“是”)。
⁴   在口語中常被第一條件式取代，即通常會省略助動詞 biti (“是”)。
  *註：不定過去時和未完成時在許多方言中不存在，或現已廢棄，因此在正式和口語中通常被完成時取代。

派生詞

• бива
• бивати
• бивовати
• бивствен
• бивство
• бивствовати
• биство
• бит
• битак
• битан
• битност
• биће
• забат
• збивати се
• збиља
• збиљност
• збити се
• јесност
• јестан
• јество
• јестити
• првобитан
• првобитност
• пребивалац
• пребивалиште
• пребивати
• самобитан
• самобитност
• снебивати се
• снебити се

詞源2

源自原始斯拉夫語 *biti，源自原始印歐語 *bʰeyH-。

發音

• 國際音標^(幫助): /bîti/
• 斷字：би‧ти

動詞

би̏ти 非完 (拉丁字母拼寫 bȉti)

1. (及物) 擊打

   近義詞：ту̑ћи, у̀дарати

變位

бити 的變位

不定式		бити
現在副動詞		би̏јӯћи
過去副動詞		—
動名詞		бѝје̄ње
		單數			複數
		第一人稱	第二人稱	第三人稱	第一人稱	第二人稱	第三人稱
現在時		бијем	бијеш	бије	бијемо	бијете	бију
將來時	将来时I	бит ћу1 бићу	бит ћеш1 бићеш	бит ће1 биће	бит ћемо1 бићемо	бит ћете1 бићете	бит ће1 биће
	第二將來時	бу̏де̄м био2	бу̏де̄ш био2	бу̏де̄ био2	бу̏де̄мо били2	бу̏де̄те били2	бу̏дӯ били2
過去時	完成時	био сам2	био си2	био је2	били смо2	били сте2	били су2
	過去完成時3	би̏о сам био2	би̏о си био2	би̏о је био2	би́ли смо били2	би́ли сте били2	би́ли су били2
	过去进行时	бијах	бијаше	бијаше	бијасмо	бијасте	бијаху
條件式	第一條件式	био бих2	био би2	био би2	били бисмо2	били бисте2	били би2
	第二條件式4	би̏о бих био2	би̏о би био2	би̏о би био2	би́ли бисмо били2	би́ли бисте били2	би́ли би били2
命令式		—	биј	—	бијмо	бијте	—
主動過去分詞		био 陽 / била 陰 / било 中			били 陽 / биле 陰 / била 中
被动过去分词		бијен 陽 / бијена 陰 / бијено 中			бијени 陽 / бијене 陰 / бијена 中

¹   克羅地亞語拼寫法：其他形式完全省略不定式後綴並與附著詞結合。
²   用於陽性名詞；若施事為陰性或中性，則主動過去分詞和助動詞需分別改用陰性和中性形式。
³   在口語中常被完成時取代，即通常會省略助動詞 biti (“是”)。
⁴   在口語中常被第一條件式取代，即通常會省略助動詞 biti (“是”)。
  *註：不定過去時和未完成時在許多方言中不存在，或現已廢棄，因此在正式和口語中通常被完成時取代。

派生詞

• заби́јати
• забијач
• за̏бӣт
• за̏бӣтан
• за̀бити
• за̏бӣтно̄ст
• за̏бӣто̄ст
• зби́јати
• збѝја̄ч
• збѝјен
• збѝјено̄ст
• зби̏ти
• изби́јати
• избѝја̄ч
• ѝзбити
• ѝзбојак
• наби́јати
• набѝја̄ч
• набѝјача
• набѝјено̄ст
• на̀бити
• на́бо̄јњача
• оби́јати
• обѝја̄ч
• о̀бити
• одби́јати
• одбѝја̄ч
• одбијѐница
• одби́так
• о̀дбити
• о̏дбо̄јан
• о̀дбо̄јнӣк
• одбо́јно̄ст
• по̀бити
• подби́јати
• по̀дбити
• преби́јати
• прѐбити
• приби́јати
• прѝбити
• при́бој
• прије́бој
• проби́јати
• пробѝја̄ч
• про̀бити
• про́бој
• про́бо̄јан
• про̀бојац
• пробо́јно̄ст
• разби́јати
• разбѝја̄ч
• разбѝјено̄ст
• ра̀збити
• ра́збој
• ра́збојӣште
• ра́збо̄јнӣк
• ра́збо̄јнӣштво
• ра́збо̄јство
• саби́јати
• сабѝја̄ч
• са̀бити
• сподбијати
• спо̀дбити
• сузби́јати
• су̀збити
• уби́јати
• убѝја̄ч
• у̀билац
• у̏битачан
• у̏битачно̄ст
• у̀бити
• у́бој
• у̀бојит
• у̀бојито̄ст
• у̀бојица
• у̀бо̄јнӣ
• у̀бо̄јство
• у̀збити

烏克蘭語

詞源

源自原始斯拉夫語 *biti。

發音

• 國際音標^(幫助): [ˈbɪte]

• 音頻：

  (檔案)

動詞

би́ти (býty) 非完 (完整體 поби́ти)

1. (及物) 擊打

變位

би́ти, бить 的變位（11b類，非完整體，及物）

有關分詞的變格，請參閱各自的詞條。副動詞是不變格的。

非完整體
不定式	би́ти, бить býty, bytʹ
分詞	現在時	過去時
主動	—	—
被動	—	би́тий býtyj 非人称：би́то býto
副詞性	б'ючи́ bʺjučý	би́вши bývšy
	現在時	過去時
第一人稱單數 я	б'ю bʺju	бу́ду би́ти, бу́ду би́ть, би́тиму búdu býty, búdu býtʹ, býtymu
第二人稱單數 ти	б'єш bʺješ	бу́деш би́ти, бу́деш би́ть, би́тимеш búdeš býty, búdeš býtʹ, býtymeš
第三人稱單數 він / вона / воно	б'є bʺje	бу́де би́ти, бу́де би́ть, би́тиме búde býty, búde býtʹ, býtyme
第一人稱複數 ми	б'єм, б'ємо́ bʺjem, bʺjemó	бу́демо би́ти, бу́демо би́ть, би́тимемо, би́тимем búdemo býty, búdemo býtʹ, býtymemo, býtymem
第二人稱複數 ви	б'єте́ bʺjeté	бу́дете би́ти, бу́дете би́ть, би́тимете búdete býty, búdete býtʹ, býtymete
第三人稱複數 вони	б'ють bʺjutʹ	бу́дуть би́ти, бу́дуть би́ть, би́тимуть búdutʹ býty, búdutʹ býtʹ, býtymutʹ
命令式	單數	複數
第一人稱	—	би́ймо býjmo
第二人稱	бий byj	би́йте býjte
過去時	單數	複數 ми / ви / вони
陽性 я / ти / він	бив byv	би́ли býly
陰性 я / ти / вона	би́ла býla
中性 воно	би́ло býlo

派生詞

• розби́ти 完 (rozbýty)

參考資料

• Bilodid, I. K.（編） （1970–1980），「бити」，收錄於Словник української мови: в 11 т. [Dictionary of the Ukrainian Language: in 11 vols]（以烏克蘭語寫成），Kyiv：Naukova Dumka
• “бити”, in Горох – Словозміна [Horox – Slovozmina, Horokh – Inflection]‎^[1]
• “бити”, in Словник.ua [Slovnyk.ua, Slovnyk.ua]‎^[2]